Pored najčešćih brojeva, korisnici često proveravaju i brojeve koji se dugo nisu pojavili.
Takvu statistiku možemo jednostavno izračunati tako što za svaki broj pronađemo poslednje kolo u kojem je izvučen i zatim prebrojimo koliko je kola prošlo od tada.
Na taj način nastaje lista brojeva koji trenutno imaju najduži period bez pojavljivanja.
Da li broj zaista „kasni“?
U svakodnevnom govoru često kažemo da određeni broj „kasni“.
Statistički je preciznije reći da broj nije izvučen određeni broj kola.
Razlika je važna.
Izraz „kasni“ može stvoriti utisak da postoji neko očekivano vreme u kojem broj mora ponovo biti izvučen.
Kod nezavisnog slučajnog izvlačenja to nije slučaj.
Primer
Pretpostavimo da broj 12 nije izvučen 20 kola.
To je zanimljiv istorijski podatak.
Međutim, kuglica sa brojem 12 ne „zna“ da nije izvučena u prethodnih 20 kola.
Ako je sistem izvlačenja regularan, prethodni niz ne stvara obavezu da se broj 12 pojavi u sledećem kolu.
Kockarska zabluda
Verovanje da slučajni događaj mora uskoro da se dogodi samo zato što se dugo nije dogodio poznato je kao kockarska zabluda.
Klasičan primer je novčić.
Ako pet puta zaredom padne glava, šansa da u sledećem nezavisnom bacanju padne pismo i dalje je 50%.
Prethodnih pet bacanja ne menja svojstva novčića.
Zašto je statistika ipak zanimljiva?
Zato što nam omogućava da analiziramo raspored istorijskih rezultata.
Možemo videti:
- trenutni broj kola bez pojavljivanja;
- najduži zabeleženi period odsustva;
- prosečan razmak između dva pojavljivanja;
- poslednji datum kada je broj izvučen.
Sve su to korisni podaci za statističko istraživanje istorije Loto izvlačenja.
Samo ih ne treba pretvarati u tvrdnju da neki broj „mora“ uskoro biti izvučen.